Danas je Svetski Dan Svesnosti O Autizmu i baš na današnji dan pesmom „Plavi svemir“ koja je priča posvećena svoj deci koja boluju od autizma, grupa Fluentes predstavlja veoma dirljiv spot!

2. aprila obeležava se Svetski je dan svesnosti o autizmu. To je dan koji nas podseća da postoje ljudi puni neizrečenih osećaja, drugačijih svetova i beskrajne slikovitost koja je skrivena u do sada neobjašnjivom stanju ljudskog duha i svesti koje se zove autizam.

Autizam je neurorazvojni poremećaj širokog spektra koji obuhvata probleme u komunikaciji, motorici, ponašanju i učenju.

2. aprila 2020. godine u Osjeku, Udruženje „Dar“ (čiji su članovi roditelji dece s autizmom) kontaktirala je Gorana Boškovića iz benda Fluentes te su ga pitali da li bi hteo stihove majke iz udruženja uobličiti muzički kako bi udruženje imalo svoju himnu, svoj poklik i svoje glasno „TU SMO!“

Goran ju je uradio, snimio video koji je objavio na društvenim mrežama, a nakon toga jedini logični korak bio je snimiti pesmu sa svojim bendom kako bi ove godine Udruženje „Dar“ bio još glasniji, još dalekosežniji i još prisutniji.

Majka dečaka Gregora, Daliborka Pavošević napisala je stihove pokušavajući rečima opisati šta njen sin proživljava i kako doživljava svet oko sebe, dok je Goran muzikom pokušao izreći i tugu i radost i strah koje proživljavaju roditelji dece s autizmom.

U projekt Udruženja „Dar“ nesebično su se udružili i dugogodišnji saradnik i producent Fluentesa Željko Nikolin u čijem je studiju pesma snimljena i koji je zajedno sa Goranom napravio aranžman pesme, Josip Grizbaher koji je napravio videospot za pesmu, Tihomir Šilovinac koji je radio naslovnu fotografiju. te izdavačka kuća Menart koja je pesmu objavila.

Svi saradnici ovog projekta odrekli su se autorskih i publishing prava i honorara u korist Udruženja Dar, sa željom da ljudima približe probleme sa kojima se suočavaju roditelji dece sa spektrom autizma te da potaknu javnost na promišljanje o sudbini i budućnosti ove dece, mladih ljudi i njihovih roditelja.

“Već godinu dana deo sam „plavog svemira“ u koji me je pozvalo Udruženje porodica dece s autizmom „Dar“ – Anina mama Emilija Prgomet i Gregorova mama Daliborka Pavošević. Kasnije sam upoznao još mnogo njih – i očeva i majki. Ono što sam primetio je kako su ti ljudi potpuno obični ljudi koji se uvek smeju, zezaju se, vole društvo i ljude. Dakle, obični svakodnevni muškarci i žene. Međutim, primetio sam i da se nikada ne zaustavljaju. Nikada ne posustaju. Čak i kada je dan naporan i težak, kada im ne ide od ruke – ne odustaju i ne žale se, nego nastavljaju dalje. Njihovi sinovi i kćeri su autisti.

Autizam nije ništa lepo ni bajkovito ni kada su mali, a kamoli kad odrastu jer nakon 21. godine ne postoji nikakva pomoć za osobe sa autizmom’ – rekla mi je Daliborka Pavošević. Daliborka je mama dečaka Gregora koja je napisala stihove ove pesme i u prvi mah sam celom tom problemu pristupio kao što uvek svemu pristupam – lirski, bajkovito te pokušao autizam sam sebi objasniti pesnički. Autizam je neprekidna reka u koju su te porodice bačene i koja svojim tokom ne prestaje – katkada juri, preko kamenja i grana, katkada polako teče, katkada vrišti i huči, katkada peva i smeje se, često je ta reka mutna i neprohodna, no puna života i slikovitosti. Puna je straha i neizvesnosti, puna je ljubavi i nežnosti. No, autizam je bolan. Bolan je svima koji su na bilo koji način uključeni u život autističnog deteta, bolan je i tom detetu jer ne može izraziti sve ono što bi htelo, bolan je roditeljima zbog neizvesne budućnosti i straha šta će biti sa njihovim detetom kada njih jednom ne bude. Oči mi se pune suzama dok ovo pišem.

Autizam je neprestano u njihovim životima i životima njihovih porodica i bližnjih. On ne prestaje i ne zaustavlja. Zato se ti roditelji nikada ne zaustavljaju. A šta kada se oni zaustave?” – riječi su Gorana Boškovića