U godini kada beogradski pop rok bend Kristali proslavljaju 30 godina karijere, pojavilo se njihovo prvo izdanje na vinilu ,Dolina ljubavi“ (Menart,2023).
Album „Dolina ljubavi“ je definisao zvuk Kristala i spada u obaveznu lektiru svih fanova grupe i danas. Dvanaest pesama koje potpisuje autorski dvojac Dejan Gvozden i Željko Markuš nisu izgubili sjaj ni nakon nešto manje od 26 godina i dalje čine esencijalan deo repertoara na njihovim koncertima.
O albumu i njegovom mestu na srpskoj muzičkoj sceni recenziju je napisao dr Aleksandar S.Janković:
Kristali su nastali januara 1993. godine na Novom Beogradu, jedinom gradu u Jugoslaviji koji nije imao pristojan pop bend. Željko Markuš (gitara), Dejan Gvozden (bas i glas), Dejan Kostić (bubnjevi) su momci u svojim ranim dvadesetim koji su želeli da pokušaju promenu dotadašnjih stereotipa beogradskog rokenrola razvučenom između nojz aktivizma, rane elektronike i profilisanja hip hopa . Ono što su Kristali nudili od leta turobne 1993. kao eskapizam, je raskošan pop narativ, poletne melodije, duhovite tekstove i što je u tom trenutku bilo najvažnije, opštejugoslovenski hit “Dva Metra”. Pojavnost benda je igrala na kartu frontmena i njegove nestandardne visine i gobčevog manirizma u pevanju kao i kostelovskog imidža gitariste.
Spot u režiji legendarnog Milutina Petrovića je učinio da Kristali postanu opšteprihvaćeni fenomen u anemičnoj pop muzici devedesetih gde je jedino bečejska “Eva Braun” nešto značila.
Prvi album, uobičajeno nazvan po imenu benda, izašao je 1994. kada su Kristali već bili etablirani sa pregršt koncerata iza sebe /zapaženi na POK-u 1993/. Tiraž je vrlo brzo rasprodat, tako da je danas album “Kristali” raritetno izdanje.
Međutim, ono što je Kristale odvajalo i odvaja od ostalih bendova istog ili sličnog opredeljenja je nenategnuta jednostavnost i delimična lakoća u svaranju pop obrasca. Bendu se priključuju i Milan Popović na bas gitari, tako da Dejan Gvozden može da se razmaše svojim dugačkim rukama i postane slobodniji kao frontmen, te i Nenad Potje na trubi, tako da Kristali postaju kompletan bend koji donosi kompleksniji ali i mračniji zvuk. Snimljen 1996 i izašao na proleće 1997 album “Dolina Ljubavi” (Metropolis) očekivano, ide korak dalje od prvenca. Poletno melanholičan, ovaj album svojim skoro pa skrivenim optimizmom, je bio ubedljivi takmac za album godine.(..)Izgubljeni klasik, kao i velika većina rok albuma ove prokazane dekade. Pogotovo što sad imamo mogućnost da ovaj album sagledamo kao nikada do sad. Vinilno (re)izdanje će savremenicima pružiti nostalgični povratak u Bell Epoq političkog momentuma kada je Srbija sazrevala za promenu vlasti. Zato i postoji pesma „Sad se svega sećam“. Novim generacijama koje su začuđujuće poprilično sklone vinilnom identitetu, „Dolina ljubavi“ će pokazati Beograd koji definitivno više ne postoji. Oronuo, apatičan, zarpljan kriminalnim valerima, ali pun nekih veličanstvenih mladih ljudi koji su pisali odlične knjige, snimali odlične filmove, stvarali odlične pozorišne predstave i pravili veličanstvenu rok muziku. Zato je vreme da mu se vratimo i shvatimo šta smo imali a gde smo sad.
Autori pesama na albumu „Dolina ljubavi“ su Dejan Gvozden i Željko Markuš, a Kristali su u momentu objavljivanja albuma bili u sastavu koga su osim frontmena i gitariste činili: Milan Popović (bas, udaraljke), Dejan Kostić (bubnjevi, udaraljke) i Nenad Potje (truba);
Igor Borojević je uradio analogni mastering, Velja Mijanović je potpisao digitalni mastering, a remastering i pripremu za vinili uradio je Oliver Jovanović iz studija „O“, gde je i snimljena „Dolina ljubavi“. Dizajn omota ploče uradio je David Vartebedijan.
Album „Dolina ljubavi“ redosled pesama:
Strana A:
1.Talasi
2.Ona greši
3.Sad se svega sećam
4.Ti si sa drugoga sveta
5.Hajde,hajde
6.Nestvarno
Strana B:
1.Drugovi
2.Više mi nije važno
3.Kada prođeš
4.Ljubav prolazi
5.Dolina ljubavić
6.Novi dan